“Brzo, hitno je. Ona voli Matoša” prozborio je Luka

Obični, mirni četvrtak nije svima bio miran.

– Ej, hitno je – nazvao me Luka i prozborio poluočajnim glasom.

– Ej, ej, gdje gori – uzvratio sam mirno. Ipak je to bio moj mirni četvrtak.

– Ma ova moja prijateljica, iz Šibenika je, ne znaš je ti – nastavio je.

– Ma koja? Možda i znam – prekinuo sam ga. Ipak ja vjerujem u slučajna poznanstva.   

– Ma kako ćeš je znat… – baš mu je bilo napeto, skoro je opsovao.

– Dobro, ajde, ne znam. Kako ti mogu pomoći? – odustao sam. To niti najmanje nije poljuljalo moju vjeru u slučajna poznanstva.  

– Slušaj, trebao bi jednu ART majicu. Matoša recimo. Ona voli Matoša. Uglavnom, ona je profesorica hrvatskog i ima rođendan idući tjedan. To bi bio savršen poklon za nju. Kužiš, profesorica hrvatskog u srednjoj školi. Kako da dođem do majice?

– Aha! Kužim, kako ne bi kužio! 😊 Pa dobro Luka, to nije problem. Pošaljem ti ja link, tamo imaš tri vrste majica, možeš i veličinu izabrati, čak i boju. I onda ti majica dođe na adresu, u kutiji…dobro to izgleda, ne moraš ni pakirati!

– I to je to? Tako jednostavno? – začudio se.

– Jel me sprdaš ili? Pa šta bi još trebalo? – i ja sam se začudio i poslao mu link.

Nakon nekoliko dana, sljedeći četvrtak, da budem sasvim precizan, opet mi je zvonio mobitel.

– Halo, halo – bio je Luka. Glas mu je bio znatno mirniji.  

– Halo, halo, stani malo – odgovorio sam mu. Nasmijao se, stvarno ne znam zašto.

– Stigla je majica, poklonili smo je Ivani i oduševljena je. Ima samo jedan problem…

– Pa to je super! Koji problem? Stvarno si problematičan…

– Rekla je da joj je to sad najdraža majica i da će nositi samo nju. Kužiš, problem je što će sad stalno biti u istom. Daj mi opet pošalji link pa da joj naručimo još majica… – kroz smijeh je dodao Luka.

– O Luka, šaljivđijo stara. Znači sve super?

– Je, je! Hvala ti! Odlično! Stvarno savršen poklon! – bio je ponosan.  

– Ej, Luka – obratio sam mu se poluzagonetno.

– Da?

– Čisto da znaš, upoznao sam Ivanu prije tri godine na druženju kod Marka iz Biograda.

– Ma smrade jedan… – poklopio je.

– Poklon je savršen – poslao mi je poruku na Telegram. Nije htio ispasti bezobrazan. 🙂